Na početku hteo bih da vam poželim dobrodošlicu, a zatim da Vam objasnim koncept lečenja mentalno obolelih osoba u zajednici. Naime radi se o tome da je svuda u svetu pokrenuta inicijativa da mentalne bolesnike ne treba tretirati kao teret zajednici, a shodno tome ne treba ih tretirati kao predmete čije se lečenje zasniva na fizičkom i psihičkom maltretiranju (ono što me ne ubije, jača me). Razvijene evropske zemlje su odavno promenile koncepte lečenja ljudi sa mentalnim poremećajima, i kao posledica tome, ovi ljudi se uveliko vraćaju u zajednicu i pokušavaju da srede svoj socijalni život na mnogim poljima, kao što su razna udruženja koja se bave statusom ljudi sa mentalnim poremećajima, kvalitetom pruženih usluga, službama koja im omogućavaju da se zaposle itd.
Dok čitate ove redove, vi ste već stvorili sliku u glavi ( tipa Alfred Hičkog, motorna testera, ..... ). To se zovu predrasude. Baš ta predrasuda je glavni krivac razumevanja stanja takvih osoba. Predrasuda je veštački popunjen prostor u memoriji koja na određen način služi za brzo donošenje odluka o nečemu. Ove predrasude mogu predstavljati pravo olakšanje kada treba da se pozabavimo nekim moralnim dilemama bez puno potrebe za razmišljanjem. Recimo za reč haker može biti vezano puno predrasuda (dobrih-loših). Ali dok mi izgovaramo tu reč, mi smo se već opredelili na koju stranu će ići naša misao.
Predrasude vezane za naše mentalno zdravlje je vezano za dve stvari: 1) neznamo ništa o određenoj bolesti 2) stigma
Problem broj 1 je klasična neobaveštenost. Kada je konkluzija zaključena na osnovu netačnih premisa, možemo slobodno reći da je ogromna šansa da je zaključak loš. Ako je neko oboleo psihički, ne znači da je nesposoban da dalje obavlja svakodnevne aktivnosti. Mnoge slavne istorijske ličnosti imali su nekakav oblik psihičkog oboljenja, ali su u istoriji poznati po svom trudu i radu. Mnogo je lakše mahati glavom nego činiti korake prema znanju.
Problem broj 2 i možda najveći neprijatelj čovečanstva je stigma (beleg). Kada određenu populaciju nesmotreno žigošemo nekim simbolom, pravimo ogromnu grešku. Sledeći korak je to što počnemo da se plašimo onog simbola kojeg smo nakačili ni-krivim-ni-dužnim osobama koji u suštini imaju samo neke elemente od celokupne karakteristike istog simbola.
Ovde je početak kraja, ljudi se zatvore prema određenom simbolu iz straha da neće biti žigosani, poriču simptome bolesti koje su u najavi iz straha da ih društvo ne odbaci na marginu socijalnih dešavanja, nose taj kamen u sebi, koji se kad-tad petvori u stenu a onda slomi jadnu dušu koja nosi i stenu i žig.
Prevencija svake bolesti je od velikog značaja, pa tako i prevencija mentalnog zdravlja je od ključnog značaja za naš život u zajednici. Pozivam sve ljude koji bi da kažu nešto o ovom problemu, slobodno na ovom sajtu, tj na forumu, ostave komentar koji bi bio prikladan i koji ne bi bio govor mržnje, da se izraze u granicama kulture i objasne na koji način Vi vidite stanje u kome se naša zemlja nalazi. Ujedno pozivam ljude koji imaju problema da se slobodno izraze i kažu koje poteškoće imaju, a mi ćemo se potruditi da Vam pomognemo u savetima.